Neki roditelji će se sasvim sigurno pobuniti i reći kako su baš neka reklama ili crtani film bili pokretač njihovog deteta da imenuje određeni pojam na engleskom jeziku, da zapamti i otpeva neku pesmicu sa reklame ili da oponaša neku ličnost ili superheroja ali prica o stetnosti uticaja medija na razvoj deteta je prica pred kojom ne smemo da zatvorimo oci.
Dolaskom doba tehnike i elektronike, nove generacije kao da evoluiraju u decu “6D formata”. Hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost, samo su primeri ponašanja dece koji su par godina ranije rasli ispred omiljenih elektronskih igračaka birajući šareni sadržaj (neadekvatnih za uzrast), sadržaj pun scena nasilja, šokantnih reči i neprimernih uzvika.
Da, dobro je znati da dete možemo “skloniti” na koji sat dok se ručak kuva, mama šminka, a tata čita novine na miru… Međutim, da bi dete moglo da se razvije, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe, da probudi u sebi istraživački duh, radoznalost koja je pokretač saznajnog razvoja. Važno je da potrči, saplete se, oseti mekoću trave i tvrdoću betona, baci loptu drugom detetu, čuje potom njegov povik: “Hvataj!”, i proba da ispruži ruke da bi loptu uhvatilo. Takvu vrstu iskustava dete ne može dobiti sedeći uz TV ekran, ekran računara, ili tableta. Ovaj period saznavanja je osnova svega što nas kasnije čini adekvatnim učesnikom u komunikaciji, bićem svesnog svog postojanja u svetu koji nas okružuje, onog koji deluje bez odlaganja da učini prvi korak u oblikovanju stvarnosti. Vreme u kome telo traži aktivnost, ruke praktičnost, a noge put za hodanje. Zar su čula stvarno budna samo kada su izložena prenaglasenim vizuelnim i auditivnim efektima? Naravno da ne. Ne dozvolite da Vam jednostavnost izlaganja deteta ekranima zamaskira mogućnost da mu ponudite nešto daleko bolje od toga.

Dete u prirodi!

Treba da oseti doživljaj prirode van prikaza pejzaža na ekranima, da ponudimo iskustva u njemu, da povežemo dete sa dobrim uzorima, omogućujemo mu da istražuje prostor i vreme, i uoči sopstveni potencijal za otkrivanjem , saznanjem i razumevanjem. Dajmo detetu šansu da raste i da se razvija sa svim potencijalima aktivnog i kreativnog bića. Omogućimo mu da samo konstruiše i otkriva modele ponašanja i vrednosti kroz igru, pokret, razgovor.
Ako već dete voli da gleda sadržaje na TV ekranima, sedite sa detetom i pričajte mu, postavljajte mu pitanja, tražite da sa Vam razgovarA. Mi smo ti koji su odgovorni za podsticanje aktivnosti deteta. Potrebno je da se potrudimo da pri gašenju kompijutera u dečijoj sobi ne izazivamo histeričnu reakciju deteta, da nam najmoćnija “kazna” ne bude ukidanje vremena pred televizijom. Mozemo dete usmeriti na igru, na istraživanje, na pokret. Ona je poseban vid učenja u kome samo dete uspeva da razume i ovlada onim što za njega ima smisao i značenje za njegovo vaspitavanje ne prepuštamo superherojima, animiranim domaćim životinjama, japanskim, američkim i čijim god crtanim filmovima. Covek koji nastane od ovog deteta bice vam zahvalan.