Kratak je put od angazovanog do opsednutog roditelja…
Pojam helikopter roditelja oznacava zastitnicke roditelje koji bez prestanka budnim okom prate svoju decu. Roditelji koji žele svoju decu poštedeti svih neugodnosti na koje ona mogu naići u zivotu.

Helikopter roditelji ne znaju da stanu i naprave granicu, ne mogu da ocene kada je vreme da prestanu da štite i vracaju decu u neke ranije razvojne faze. Na neki nacin oni lete nad njima i nastoje da odagnaju i najmanju teskocu ili problem na koji bi mogli naici njihovi potomci.

Helikopter roditelji misle da njihova deca, bez obzira koliko imaju godina stalno imaju potrebu za njima. Jako su prisutni u njihovim zivotima, uticu na njihove izbore i odluke.

Kako su nastali helikopter roditelji?

Zivimo u drustvu opterecenom perfekcionizmom, danasnje porodice sve cesce se odlucuju na sve manji broj dece pa samim tim je i pritisak veći.

Poreklo ovog fenomena vezano je za kulturolosko,socijalno i ekonomsko stanje drustva u kome zivimo

Danas roditelji osecaju obavezu da deci priuste sve najbolje…najbolji raspust, najbolje obrazovanje, idealno detinjstvo. Ne ostavljaju prostor za greske koje bi njihova deca mogla da pocine zato sto nesto jos uvek ne znaju i treba da nauce. U odlucivanju se koriste licnim iskustvom odrasle osobe kako bi doneli najadekvatnije odluke za buducnost svojih potomaka. Ovo ponasanje je neka vrsta negiranja stvarnosti I ulepsavanja slike sveta u kojem zivimo.

Sve neizvesnija buducnost za sve na ovaj nacin se negira.Roditelji od silne zelje da pomognu nastoje da svojoj deci priuste sve najbolje a istovremeno ih i ne pripremaju za ono sto ih ceka sutra.

Paradok je da helikopter roditelji gotovo celi zivot posvecuju sto adekvatnijoj pripremi dece , sto bolje obrazovanje, sto vise vannastavnih aktivnosti, sto kvalitetnije bavljenje sportom, itd.

Upravo ta deca bivaju apsolutno nespremna je im je kroz celi process helikopterisanja oduzeta samostalnost.

Koje su posledice po dete

Pre svega ova deca nisu naucila da budu samostalna, nisu naucila da budu odgovorna i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke i ponasanja, nisu naucili da prihvataju neuspeh, niti da budu sama. Pored toga, nisu u stanju da donose samostalno odluke o svojoj buducnosti bez mesanja svojih roditelja u to. U odraslom dobu deca koja su imala ovu vrstu vaspitanja su sklonija hronicnoj depresiji usled nedostatka tolerancije na frustracije.

Izazov za helikopter roditelje

Neophodno je resiti se iluzije da mozemo sve kontrolisati u zivotu deteta.Roditelj treba da bude spona izmedju realnosti i deteta, zastititi svoje dete a istovremeno ga nauciti da bude samostalno imajuci poverenja u njega.

Roditeljstvo bi trebalo biti jedno od zivotnih iskustava koje najvise ispunjava. Majke ciji se zivoti iskljucivo vrte oko njihove dece imaju vise izgleda da obole od depresije navodi se u istrazivanju i otkrili su da takozvano „intenzivno majčinstvo“ oštećuje njihovo mentalno zdravlje.

Istrazivanjem u svojoj studija u porodičnom životu plemena Matsigenka i stanovnika Los Anđelesa, koliko rano Matsigenke počinju da podstiču decu da budu od koristi. Mala deca redovno podgrevaju sebi hranu nad otvorenom vatrom, dok “trogodišnjaci često vežbaju kako da seku drva i travu mačetama i noževima”. Kad napune šest-sedam godina, dečaci kreću sa ocem u lov i na pecanje, a devojčice uče kako da pomažu majkama u pripremanju hrane. Kao rezultat, Matsigenke već do puberteta savladaju većinu veština neophodnih za preživljavanje. Njihova spretnost podstiče samostalnost, koja dalje podstiče sposobnost – začarani krug koji traje do zrelog doba.